Dačić na ministarskom sastanku Saveta Evrope: Nema napretka u poštovanju ljudskih prava na KiM

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić učestvuje u radu 127. ministarskog sastanka Saveta Evrope u Nikoziji, a u svom obraćanju je poručio da Srbija sa žaljenjem uočava da i nakon višegodišnje primene različitih projekta SE, nema znacajnijeg napretka u poštovanju ljudskih prava i sloboda na Kosovu i Metohiji.

Dačić na ministarskom sastanku Saveta Evrope: Nema napretka u poštovanju ljudskih prava na KiM

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić učestvuje u radu 127. ministarskog sastanka Saveta Evrope u Nikoziji, a u svom obraćanju je poručio da Srbija sa žaljenjem uočava da i nakon višegodišnje primene različitih projekta SE, nema znacajnijeg napretka u poštovanju ljudskih prava i sloboda na Kosovu i Metohiji.

To je, istakao je Dačić, posebno primetno u svakodnevnom životu osoba koje ne pripadaju albanskoj zajednici, pretežno Srba.

– Prava koja se i dalje krše ili zahtevaju dodatnu zaštitu polaze od fizičke i pravne bezbednosti, do prava u domenu imovine, kulture i poštovanja verskih sloboda, uključujući slobodan pristup kulturnoj i verskoj baštini – naveo je Dačić.

Govoreći na temu ministarskog skupa “Osnaživanje demokratske bezbednosti u Evropi”, Dačić je ukazao da više od 200.000 nasilno interno raseljenih osoba još uvek ne može da se vrati svojim domovima.

Dačić je iskazao spremnost Srbije da bude konstruktivan partner Savetu Evrope u njegovim budućim aktivnostima na Kosovu i Metohiji.

PUSTA OBEĆANJA I BOLNA RAZOČARANJA Kako živi običan svet na “nezavisnom Kosovu”
– U cilju unapređenja zaštite ljudskih prava, demokratije i vladavine prava Srbija podržava nastavak angažmana Saveta Evropa na Kosovu i Metohiji uz puno poštovanje Rezolucije 1244 i statusno neutralnog pristupa – naveo je.

Istakao je da Srbija s žaljem uočava da i nakon višegodišnje primene različitih projekata Saveta Evrope, nema značajnijeg napretka u poštovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda na Kosovu i Metohiji. Osvrnuvši nena Izveštaj generalnog sekretara Torbjorn Jaglanda o stanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava, Dačić je rekao da zaključci iz tog dokumenta podstiču na razmišljanje i izazivaju opravdanu zabrinutost.

Prema njegovim rečima generalni sekretar sa pravom ukazuje na goruće probleme i negativne trendove u mnogim oblastima, od kojih nijedna zemlja nije pošteđena.

Hitne mere radi zaštite dece migranata

Primetio je da pri traženju argumenta za takve ocene ne treba ići dalje od migrantske krize, koja je pokazala svu ranjivost naših društava i probleme u ostvarivanju zajedničkog nastupa.

– Problem migranata i izbeglica iziskuje zajedničku posvećenost svih, kako bismo obezbedili da odgovori na aktuelnu krizu budu u skladu sa našim međunarodnim obavezama i interesima svih zajedno i svake zemlje pojedinačno. Kao glavni izazov se pri tom izdvaja upravljanje masovnim migracijama, uz istovremeno poštovanje ljudskih prava – naveo je.

Istakao je da Srbija snažno podržava i aktivno doprinosi afirmaciji pristupa SE i posebno generalnog sekretara u rešavanju ovog problema, u skladu sa mandatom Organizacije.

Delimo, istakao je, uverenje da je potrebno preduzimanje hitnih mera radi zaštite dece migranata i tražilaca azila, posebno onih bez pratnje, uključujući aktivno angažovanje u sprečavanju trgovine ljudima i svih vidova njihove zloupotrebe, kao i kažnjavanja odgovornih za krijumčarenje migranata i u tom kontekstu podržavamo Akcioni plan Saveta Evrope za zaštitu dece izbeglica i migranata.

Ukazao je da s obzirom na to da se Srbija nalazi na tzv. zapadno-balkanskoj migracionoj ruti, naša zemlja se suočila sa skoro milion izbeglica i migranta koji su prešli preko njene teritorije od početka ove krize do danas.

To, kazao je Dačić, predstavlja veliki teret za naše kapacitete.

– Posebnu pažnju posvećujemo ranjivim grupama, naročito zaštiti dece, uz nastojanje da deci migrantima i azilantima u najvećoj meri olakšamo patnje i zaštitimo ih od zloupotrebe i potencijalnih opasnosti organizovanog kriminala. Zakonom o azilu propisano je načelo posebne brige o tražiocima azila sa posebnim potrebama, među kojima su i maloletnici, uz obezbeđivanje staratelja maloletnicima bez pratnje i njihovim prihvatom u posebnom centru. Preduzimaju se i adekvatne mere u vezi sa zdravstvenom zaštitom i obrazovanjem maloletnih migranata – naveo je.

Borba protiv terorizma glavni prioritet

Ministar je podsetio da, kako je rekao, nažalost, Srbija ima velika i bolna iskustva sa izbeglicama i interno raseljenim licima.

U Srbiji i danas, podsetio je, boravi 29.457 lica u statusu izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, o kojima se brinemo već dve decenije, kao i preko 200.000 interno raseljenih lica, koja su bila primorana da napuste Kosovo i Metohiju posle 1999. godine.

Srbija, istakao je, pridaje veliki značaj suzbijanju terorizma kao globalne pretnje.

– Sve češći teroristički akti nedvosmisleno ukazuju na neophodnost da borba protiv terorizma u svim njegovim oblicima i načinima ispoljavanja, kao i borba protiv ekstremnog nasilja i radikalizacije koji dovode do terorizma, moraju da ostanu među glavnim prioritetima Saveta Evrope – naveo je on i dodao da aktivnosti koje SE na tom planu preduzima predstavljaju adekvatan odgovor.

Podijeli priču

Komentariši

Your email address will not be published.