Dugotrajno sjedenje – prečica do bolesti

Radili kancelarijski posao ili ne, u 21. veku mnoge poslove obavljamo sedeći. Procenjuje se da trećina svetske populacije za radnim stolovima sedi svakog dana duže od 10 sati. Istraživanja pokazuju da što više sedite, to je veća verovatnoća da ćete imati zdravstvenih problema.

Dugotrajno sjedenje – prečica do bolesti

Jelena i Nenad rade u IT sektoru. Svakog dana su više od osam časova za računarom. Cenu takvog posla plaća njihovo telo.

Nenad Pešić, veb-master na sajtu RTS-a, ističe da je reč o osam sati sedenja: „U kući barem još četiri, i to je sve za računarom. Leđa bole…“

„Sedim osam sati u tom položaju i imala sam upalu nerva na ramenu… Utrnem, i dođem do stadijuma kada ništa više ne osećam“, ispričala je Jelena Keserović. 

Ako je još i nepravilno, dugotrajno sedenje je neretko prečica do bolesti.

„Posle izvesnog vremena nas bole mišići, leđa, i boli nas vrat. Vrlo često se zaboravlja da nepravilno sedenje utiče na disanje, utiče i na rad srca“, upozorava prof. dr Sanja Mazić, specijalistkinja sportske medicine sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

„Ljudi imaju problema sa lumbalnim delom leđa, odnosno donjim delom leđa i cervikalnim, tj. vratnim delom leđa, zbog konstantnog sedećeg položaja tokom celog dana“, navodi fizioterapeut Peđa Jovičić.

Istraživanja pokazuju da loše držanje tela skraćuje i životni vek.

„Bila je jedna interesantna studija u Australiji, koja je pokazala da smo, ako nepravilno sedimo, praktično za svaki sat skratili život 22 minuta“, dodaje dr Mazić.

Jelena i Nenad odlučili su da budu fizički aktivni, jer su pre toga, zbog bolova, išli na fizikalnu terapiju. Nisu jedini.

„Uglavnom dolaze kada je najkritičnije, kada više ne mogu da izdrže bolove. Kada imaju određenu simptomatologiju, da li su to jaki bolovi u donjem delu leđa, trenjenje ruku…“, otkriva Jovičić.

Gotovo identično je i kod dece. Prosečan osnovac u Srbiji tri sata dnevno provede pred računarom, a još minimum četiri sata u školskoj klupi. Zbog toga je sve više dece sa deformitetima stopala i kičme, a broj gojaznih raste.

Izvor: RTS

Podijeli priču

Komentariši

Your email address will not be published.