HAJKA NA RUSKOG MEDVEDA

Piše: Dejan Lukić

HAJKA NA RUSKOG MEDVEDA

Optužbe koje pljušte po Rusiji za „elektronsko špijuniranje, sabotažu i agresiju“ demantovane su iz Kremlja – kao „ćorak“ i besmislica u ovom sinhronom elektronskom ratu koji upravo Zapad trenutno vodi protiv Rusije

Ujedinjeno Kraljevstvo je u opasnosti: Rusija, u tandemu s Kinom, preti. Nacionalna bezbednost, demokratija, ljudska prava, Magna karta, životni standard, sloboda govora – sve je to na iskušenju. Ako se brzo i efikasno ne pokrene kontraofanziva, ugasiće se domaće i evropske elektronske instalacije; električni samovari neće više grejati vodu za „englesku šoljicu čaja“; frižideri će prestati da hlade; automobili kojima, umesto vozača, upravlja elektronika, naprosto će pobrljaviti… Haos i predsoblje Sudnjeg dana…

ELEKTRONSKA INVAZIJA Nema više vremena za oklevanje i letargiju. Fakat je da Britaniju već sada pogađa „nekoliko desetina“ kibernetičkih napada sedmično! Nacionalni centar za kibernetičku bezbednost (NCSC) obaveštava odgovarajuće instance u zemlji da je došlo „ili-ili“ nacionalne bezbednosti; Rusija (i Kina) je krenula u kibernetski napad svih azimuta – na Zapad, u celini, i na Britaniju posebno. Britanske državne institucije zadužene za brigu o nacionalnoj bezbednosti poseduju zabrinjavajuće podatke po kojima je NCSC uspeo da blokira, neutrališe ili potpuno onemogući ni manje ni više nego 34 hiljade i 550 potencijalnih hakerskih napada (Rusije i Kine) na ostrvske vladine ustanove i značajne ličnosti. Sve to samo u poslednjih šest meseci!

Ruski hakeri, sponzorisani direktno iz ruske državne kase, vršili su ili pokušavali dosad da izvedu dvesta (200) napada dnevno!
Bivši šef diplomatije, a sada šef Državnog trezora, tvrdi da Rusi i Kinezi ne samo da vode elektronski rat protiv Zapada već ga u poslednje vreme i proširuju: Filip Hamond
Celu ovu elektronsku invaziju na britansku nacionalnu bezbednost, zajedno sa brojem izvedenih napada, overava prošle sedmice (u „Sandej telegrafu“) bivši šef diplomatije, a sada šef Državnog trezora Filip Hamond.

Rusi i Kinezi, po Hamondovim rečima, ne samo da vode elektronski rat protiv Zapada nego ga u poslednje vreme i proširuju; od kako je ova vrsta državne gerile globalno otkrivena u vreme prošlih američkih, predsedničkih izbora i „pokušaja Kremlja da, preko njegovih hakera, direktno utiče na ishod izbornih rezultata“.

Po uzbuni koju je izazvala na obe strane Atlantika, situacija je sada dovedena gotovo do Heraklovih stubova: Kiran Martin, rukovodilac britanskog gigantskog špijunskog, elektronskog NCSC-a u Čeltenhamu kraj Londona obaveštava u proteklom broju „Sandej tajmsa“ da je Ujedinjeno Kraljevstvo bilo meta188 planiranih kibernetskih napada samo u poslednja tri meseca. Većina tih napada bila je, kaže, „opasna po nacionalnu bezbednost“.

Šta su to Rusi, udruženi sa Kinezima, hteli da postignu? Hteli su da se „dokopaju poverljivih informacija o politici vlade Ujedinjenog Kraljevstva, u širokom spektru – od energije do diplomatije i drugih specifičnih, osetljivih podataka iz domena nacionalne delatnosti“ („Sandej telegraf“).

Ruski „agresor“ vrši „kontinuirane“ elektronske napade na britansku demokratiju i bezbednosno delikatne infrastrukture na Zapadu, objašnjava Majkl Falon u „Telegrafu“. Krajnji cilj ove ruske „agresije“ jeste želja da Kremlj „destabilizuje (zapadne) vlade, proširi ruski uticaj i oslabi NATO“. Vladimir Putin lično „uzeo je sebi u zadatak da postane ključni strateški oponent i takmac Zapadu“ („Gardijan“, 3. februara).
Po oceni u Vajtholu, NATO članice ne odvajaju dovoljno novca za oružane snage i odbranu, toliko potrebne u kalkulacijma za odmeravanje snaga s Rusijom: Tereza Mej
KIBERNETSKA NEPOČINSTVA MOSKVE I pre nego što je Putin imenovan za vrhovnog Mefista koji preti celokupnom zapadnom svetu, predsednica britanske vlade Tereza Mej već je bila pripremila oštar prigovor Londona NATO-u da, po oceni u Vajtholu, njegove članice ne odvajaju dovoljno novca za oružane snage i odbranu, toliko potrebne u kalkulacijma za odmeravanje snaga s Rusijom. Ovu kritiku gospođa Mej je uputila i NATO članicama na nedavnom samitu na Malti budući da ovakav odnos prema Alijansi dovodi, između ostalog, do ozbiljnog manjka neophodnih stručnih kadrova, što je, po oceni Londona, dovelo pak do „haotične provale i u mnoge osetljive, strogo čuvane državne tajne i podatke“. Sve to, na kraju, „minira poverenje i u sposobnost vlade Ujedinjenog Kraljevstava da svoju infrastrukturu zaštiti od kibernetskih provala“.

Posao zaštite i revizije struktura bezbednosti od elektronskih upada izbio je sada u prvi plan, pa britanska vlada, uz sinhronu pratnju medija, upozorava da „NATO mora da se brani u elektronskoj sferi isto onako kako mora da se brani u vazduhu, na zemlji i na moru“. Samo na taj način će se „neprijatelju staviti do znanja da za (zlo)upotrebu ove vrste agresije postoji cena koja se mora platiti“. Adresant za ovu naplatu ne identifikuje se, ali ser Majkl Falon za svaki slučaj izlazi u štampu i govori o „neprihvatljivom načinu ponašanja Moskve“ i u istom dahu nabraja celu seriju primera kibernetskih nepočinstava Moskve. Nijedan primer ruske „agresije“ o kojoj Falon govori niko na Temzi nije do sada faktografski dokazao, ali se, kako sam Falon kaže, „vezuje za Rusiju“. Tako Falon tvrdi, a britanska štampa ovih dana dozvoljava sebi još i malu indiskreciju u pokušaju da objasni šta je, u stvari, državni sekretar za odbranu ciljao da kaže:

Kibernetski napad na Bugarsku, u oktobru 2016. upisan je, takođe, bez ikakvih dokaza, na račun Kremlja.

Francuska „TV5 Mond“ stanica je u aprilu misteriozno „ućutkana“. Za incident je prvobitno optužena Islamska država, da bi se kasnije ustanovilo da su odgovorni drugi hakeri u pokušaju napada na Donji dom nemačkog Parlamenta; a to se sve, opet, „vezuje za Rusiju“.

Majkl Falon, prošle sedmice, govori takođe o „sumnji“ da su ruski državni (!) hakeri bili umešani u elektronske napade na Demokratsku partiju Hilari Klinton pred predsedničke izbore u SAD. (Rukovodilac „Vikiliksa“ Džulijan Asanž dokumentovano je pokazao, u poslednjem paketu njegovih depeša o delovanju američkih obaveštajnih službi, da Moskva nije izvor hakovanja te stranke.) Svejedno, jer je Rusija „zemlja u kojoj upotreba informacija kao oružja označava početak nove ere. Ere u kojoj istina gubi svaku vrednost“ (Falon), a činjenice relevantnost.

PUTINOV PAKLENI PLAN Vladajuća teza je da „Rusija testira NATO i Zapad“. Nastoji da „proširi sferu uticaja“; da „destabilizuje i oslabi Alijansu“. Putinov pakleni plan je da, naprosto, „podrije bezbednost (atlantskih) saveznika i uspostavljena pravila međunarodne bezbednosti“!

Šta, onda, da se radi i kako da se parira ruskoj „agresiji“ koja testira snagu i odlučnost NATO? Majkl Falon smatra da je u interesu Evrope da sačuva „udarni kapacitet“ NATO-a tako što će biti u stanju da odvrati Rusiju „od kursa kojim je krenula“. Pa, stoga, britanski ministar odbrane podržava apel Donalda Trampa da NATO članice moraju da odgovore na preuzete obaveze i da iz nacionalnih budžeta odvajaju obavezni minimum od dva posto bruto nacionalnog dohotka za potrebe odbrane.

Britanija trenutno još ispituje u kojoj meri su ruski (i možda kineski) „državni“ hakeri uspeli da prodru u delikatne strukture britanske odbrambene i političke sfere.

Gotovo sinhrono sa ovim, američke obaveštajne službe su optužile Kremlj za upad u kompjutere Nacionalnog komiteta Demokratske partije „u pokušaju da utiče na ishod predsedničkih izbora“. Indikativno je da su istovremeno i nemačke obaveštajne službe „otkrile“ kako Rusija pokušava da izvede njen inženjering nemačkih federalnih izbora „putem agresivne kibernetičke špijunaže i lansiranja lažnih informacija“.

Angela Merkel je, još jedna „koincidencija“, i sama osetila potrebu da opomene Nemce na opasnost od „ruskog agresora“ i njegovih „državnih hakera“ koji su pokušavali da provale u nemačke obaveštajne službe, a što „ne znači da to neće ponovo pokušati“ kako bi uticali na izbore u Nemačkoj iduće godine. To bi izveli, po Merkelovoj, „gerilom u elektronskoj sferi ili, naprosto, kampanjom širenja dezinformacija“.To je očigledno, ide dalje teza, jer je i Vašington optužio Rusiju za sličan pokušaj mešanja u američke predsedničke izbore.

Britanska štampa, u podršci ovakvoj propagandi, naširoko prenosi i upozorenje koje je Angela Merkel iznela na konferenciji za novinare u Berlinu: „Mi se već uveliko nosimo s lažnim informacijama iz Rusije ili ruskim napadima na internetu… pa je sasvim moguće da ćemo s takvim napadima imati posla i za vreme predstojeće izborne kampanje“, kaže kancelarka.

U Londonu se, paralelno, komentariše da bi Nemačka, takođe, mogla da bude „žrtva“ ruskih „državnih“ hakerskih napada kakve je, podsećaju, navodno pretrpela Bela kuća kada je Kremlj sabotirao predsedničku kampanju Hilari Klinton.

Vašington je prošlog meseca i zvanično optužio vladu Rusije za „elektronsko špijuniranje, sabotažu i agresiju“, precizirajući, uzgred, da je na ruskom udaru bila i cela serija američkih političkih institucija – optužba koja je iz Kremlja demantovana kao „ćorak“ i besmislica u ovom sinhronom elektronskom ratu koji upravo Zapad trenutno vodi protiv Rusije.

Za „Pečat“ iz Londona Dejan Lukić

Podijeli priču

Komentariši

Your email address will not be published.