Nečujni ubica

Piše: Bojan Bilbija

Nečujni ubica

Amerikanci razumeju da će njihovi podmornički kapaciteti uskoro postati nedovoljni, dok Moskva novim projektom 855-M pokazuje da može, i s 12 puta manjim vojnim budžetom od SAD, da odgovori na pretnje

Kada je pre osam godina doneta odluka da se u brodogradilištu u Severodvinsku započne ubrzana serijska izgradnja nuklearnih podmornica četvrte generacije, odnosno projekta 885 „Jasenj“, izgledao je daleko današnji dan, gde su već dve porinute u vodu. Očekuje se da do 2020. sedam ovakvih multifunkcionalnih podmornica bude u sastavu ruske flote, a tri godine kasnije da im se pridruži i osma. Prošle nedelje je u vodu spuštena već druga podmornica, „Kazanj“, a svečanosti je prisustvovao vicepremijer Dmitrij Rogozin, zadužen za odbrambenu industriju i projekat obnove ruske vojne moći, vredan 700 milijardi dolara. Podmornice klase „Jasenj-M“, od kojih svaka košta skoro milijardu dolara i opremljena je krstarećim raketama, biće okosnica ruske podvodne flote. To što će novi podvodni raketonosci na svakih pola godine biti uvođeni u upotrebu svedoči o brizi Kremlja za ovaj vid oružanih snaga. Modernizovane podvodne krstarice klase „Jasenj-M“ od sada će ulivati strah protivnicima, uprkos tome što će nositi „obične“ krstareće rakete, dok su za stratešku nuklearnu moć zadužene nove podmornice klase „Borej“.
DO SADA NEVIĐENO U RUSKOM NAORUŽANjU „Kazanj“ će ipak ostati u brodogradilištu još skoro godinu dana, dok se ne okončaju dopunski radovi, imajući u vidu da je ova podmornica znatno modernija od prve iz ove klase – „Severodvinska“. Neophodno je detaljno prekontrolisati nove sklopove i uređaje, a zatim će isploviti u otvoreno more gde će se obaviti dodatna ispitivanja. Na kraju, uslediće probna lansiranja raketa i torpeda, posle čega će krstarica stupiti na dužnost. I odmah će započeti izgradnja sledeće podmornice projekta 885-M. To će biti novi „Jasenj“, pod imenom „Novosibirsk“. Zatim „Krasnojarsk“, pa „Arhangelsk“, onda „Perm“ i tako dalje. Do 2023. godine u ruskoj mornarici treba da bude ukupno osam višenamenskih nuklearnih podmornica projekta 885-M.

Spuštanje u more „Kazanja“ nije prošlo neopaženo ni s druge strane okeana. Uticajni američki časopis „The National Interest“, preko svog komentatora Dejva Medžumdara, specijaliste za rusko naoružanje, posvetio je novom raketonoscu članak u kom tvrdi da će „to biti najmoćnija neprijateljska podmornica s kojom je ikada imala posla ratna mornarica SAD“. Ruski eksperti su odmah uočili Medžumdarovo korišćenje reči „neprijateljska“, ali i da se američki novinar izražavao o „Kazanju“ rečima punim poštovanja – što svedoči o željama vojnog lobija da iscedi još novca iz državnog budžeta. I drugi američki stručnjak za rusku vojsku i naoružanje, Majkl Kofman iz Centra za vojnopomorsku analizu („Center for Naval Analyses“) takođe tvrdi „da je to najsposobnija nuklearna podmornica koja je u naoružanju potencijalnog neprijatelja“. Dakle, i u ovom slučaju akcenat je na „neprijatelju“. I, naravno, finansijama.

Amerikanci dobro znaju da je „Kazanj“ znatno savremenija, odnosno unapređena verzija podmornice „Severodvinsk“. Reč je o značajnim poboljšanjima na trupu krstarice i ugradnji najsavremenijih sistema za radioelektronsku borbu, kao i uvođenju potpune automatizacije. Prepravke su učinjene posle detaljne analize nedostataka „Severodvinska“. Reč je o plovećem aparatu dužine 140 metara, sa 64 člana posade, koji mogu praktično 100 dana da ostanu ispod vode. Maksimalna dubina zaranjanja je 600 metara. Prilikom izgradnje „Kazanja“ primenjena su mnoga tehnička rešenja do sada neviđena u ruskoj vojnoj industriji. To je prva podmornica iz projekta 885-M, koji je znatno modernizovan – i tokom dugotrajnog projektovanja, kao i izgradnje i ispitivanja prvobitnog projekta 885.

SMRT IZ POTAJE Projektovanje podmornica četvrte generacije započeto je još 1977. godine. U planu je bilo da zameni nekoliko starijih modela i da budu prilagođene izvršavanju brojnih zadataka. Ne samo da se bore protiv neprijateljskih podmornica već i protiv brodova i nosača aviona. Izgradnja prve podmornice projekta „Jasenj“ otpočela je u brodogradilištu „Sevmaš“ u decembru 1993, ali su tri godine kasnije radovi obustavljeni zbog nedostatka novca. Zatim su obnovljeni 2004, po dorađenom projektu, pošto su tokom gradnje pristizale ideje i zahtevi od glavnokomandujućih ratne mornarice, kao i od admirala i samih konstruktora.

Tek 24. juna 2010. prva podmornica je spuštena u vodu. U naredne tri godine trajala su ispitivanja i rokovi za primopredaju su stalno probijani. Jedan od razloga za odlaganje su i krstareće rakete „Oniks“ i „Kalibar“, koje su neodvojivi deo projekta „Jasenj“, a čije ispitivanje je teklo paralelno. „Jasenji“ su opremljeni sa po 32 rakete „Oniks“ ili 40 raketa „Kalibar“ dometa 2.500 kilometara. U planu je da u budućnosti ove podmornice nose po 40 krstarećih projektila tipa H-101 i H-102, dometa 5.000 kilometara. Zbog opremanja novim raketama, prva podmornica „Severodvinsk“ tek je 30. decembra 2013. predata ratnoj mornarici na probnu eksploataciju, a u trajnu upotrebu pola godine kasnije. Ruski eksperti očekuju da će s „Kazanjem“ biti manje problema i da će krajem ove ili početkom naredne godine, kao što je i obećano, već biti u upotrebi.

„Kazanj“ raspolaže i sa deset teledirigovanih torpeda kalibra 533 mm, a mogućnost kombinovanja raketnog naoružanja pruža fleksibilnost prilikom izvođenja najrazličitijih zadataka – od borbe protiv podmornica i gađanja nepokretnih kopnenih ciljeva, pa do uništavanja neprijateljskih brodova krstarećim raketama različitih sistema. Prema rečima Vladimira Dorofejeva, generalnog direktora Konstruktorskog biroa „Malahit“ koji je projektovao ove podmornice, višenamenska podvodna nuklearna krstarica projekta 885 „Jasenj“ može da koristi bilo koje krstareće rakete ratne mornarice Rusije, uključujući i rakete-torpeda.

Nije slučajno što američki stručnjaci s velikim poštovanjem govore o novoj ruskoj podmornici. Ona je po mnogim parametrima slična njihovim podmornicama klase „Sivulf“ i „Virdžinija“. „Jasenji“ su isto tako nečujni, ali sposobniji da izvršavaju mnogo širi spektar zadataka. Mogu da se bore kako protiv drugih podmornica, tako i protiv brodova i nosača aviona, za šta koriste krstareće rakete „Oniks“. Gađaju i kopnene ciljeve raketama „Kalibar-NK“, čija je moć demonstrirana u Siriji.

Glavna odlika „Kazanja“ u poređenju sa „Severodvinskom“ je u tome što je prva izgrađena isključivo od ruskih materijala i delova, bez učešća preduzeća iz drugih republika bivšeg SSSR-a. Za novi model obavljena su brojna testiranja u havarijskim situacijama, kao što su unutrašnje eksplozije i udari u tlo. Pojačana je i bezbednost nuklearnog pogonskog agregata prilikom takvih havarija. Nuklearni reaktor je novog tipa, proizveden u konstruktorskom birou za mašinogradnju „Afrikantov“. Ipak, glavna osobina „Kazanja“ je nizak nivo buke. Prilikom projektovanja, ovom pitanju je posvećena najveća pažnja. Ko prvi otkrije protivnika, obično pobedi u podmorničkoj bici. Zbog toga su svi sklopovi opremljeni aktivnim sistemom za smanjenje buke. Od sada će se prilikom izgradnje podmornica koristiti kompozitni elementi, koji imaju visok nivo čvrstine i malu masu.

„STROGO POVERLjIVO“ Naravno, nisu poznate sve novine koje donosi podmornica „Kazanj“ i projekat 885-M. Većina njih nosi oznake „poverljivo“ i „strogo poverljivo“. Jedino se pouzdano zna, a o tome piše i „The National Interest“, da će ove podvodne krstarice biti zadužene za lov na američke podmornice opremljene strateškim nuklearnim naoružanjem. „Nesumnjivo, Rusi imaju tehničko iskustvo neophodno za izgradnju moćne udarne podmornice novog tipa. Pitanje je samo da li će Kremlj imati dovoljno novca kako bi ostvario tako skup projekat“, piše američki list.

Poodmakli planovi za spuštanje u vodu čak osam podmornica ove klase svedoče da finansiranje ne samo što nije pod znakom pitanja već je u samom vrhu ruskih vojnih prioriteta. Amerikanci razumeju da njihovi kapaciteti u ovoj oblasti mogu postati nedovoljni u poređenju s ruskim. Ne treba zaboraviti da Moskva paralelno gradi ogromne strateške podvodne krstarice klase četvrte generacije 955 i 955-A „Borej“, koje nose 16 nuklearnih raketa „Bulava“, sa po šest bojevih glava na svakoj. Kako bi udarna podvodna sila Rusije bila kompletna, nedostajale su podmornice klase „Jasenj“. Moskva pokazuje da može i sa 12 puta manjim vojnim budžetom od SAD da odgovori na pretnje i stvori podmornice od kojih se svi plaše.

Piše: Bojan Bilbija za pecat.co.rs

Podijeli priču

Komentariši

Your email address will not be published.