Putin i Tolstoj u Budimpešti

Piše: Vlastimir Vujić

Putin i Tolstoj u Budimpešti

Saradnja Mađarske i Rusije nastavlja da se razvija uprkos sankcijama Zapada

Dolazak predsednika Rusije u Mađarsku 2. februara prva je zvanična poseta Vladimira Putina nekoj članici Evropske unije od jula prošle godine (kada je boravio u Sloveniji). Osnovna tema ovog Putinovog susreta s Viktorom Orbanom (sedmog otkako je konzervativni mađarski premijer ponovo došao na vlast 2010. godine) bila je – ekonomska saradnja dve zemlje. Ona se, i pored sankcija, i dalje razvija, ali u teškim međunarodnim okolnostima, jer je, po rečima Viktora Orbana, „u zapadnoj polovini Evrope antiruska politika postala moda“. Embargo prema Rusiji Mađarskoj je za tri godine naneo štetu od 6,5 milijardi dolara.
EVROPSKE ILUZIJE „Brisel što pre treba da uspostavi potpuno nov i kvalitetan odnos s Moskvom, jer je evropska izolacija Rusije ne samo nesvrsishodna već i opasna! Oni koji smatraju da će evropska privreda biti konkurentna bez saradnje sa Rusijom, i ko misli da je u Evropi moguće obezbediti energetsku sigurnost bez energenata iz Rusije – gaji iluzije“, podvukao je mađarski premijer, dodajući da, ako se ukloni američki pritisak na evropske zemlje što se tiče sankcija, a za to postoje dobre šanse, ohrabriće se svi koji su govorili o potrebi preispitivanja sankcija RF, što će biti osnova za početak rasprave o njihovom ublažavanju ili ukidanju već na martovskom samitu EU.

ENERGETSKA SARADNjA Najvažnija tačka dnevnog reda susreta dvojice državnika bila je ipak – izgradnja reaktora pet i šest nuklearne elektrane „Pakš 2“, čije proširenje treba da uradi ruska kompanija „Rosatom“. Putin je ovom prilikom predložio aneks Sporazuma o korišćenju kreditnih sredstava, tako da Moskva (pozajmicom Budimpešti) finansira svih 100 odsto troškova, a ne 80 posto. O ovoj dopuni Budimpešta je obavestila Brisel, i ako odgovor bude pozitivan, on će se ugraditi u Sporazum, a s gradnjom NE „Pakš 2“ krenuće se u prvom kvartalu 2018. godine.
I u gasnom i naftnom sektoru postoje dobre perspektive za povećanje saradnje između Mađarske i Rusije (Moskva Budimpešti isporučuje 80 odsto nafte i 75 odsto potrebnog gasa). Mađarska, inače, polovinu ruskog gasa (za svoje potrebe) u ovom trenutku dobija preko Ukrajine, a drugu polovinu iz gasovoda „Severni tok 1“, preko austrijskog tranzitnog sistema. Putin je Orbanu obećao sigurno snabdevanje Mađarske gasom do 2021. godine (lane je sklopljen i ugovor sa kompanijom „Gazprom“), a nakon izgradnje „Severnog toka 2“ i priključak iz Slovačke.
Inače, kao znak dobre volje, Orbanova vlada je nekoliko dana pre Putinove posete donela odluku o rekonstrukciji četiri ruska pravoslavna hrama u Mađarskoj (i za to izdvojila 2,5 milijardi forinti), obezbedila 200 stipendija za studente iz RF na katedrama za mađarski jezik i književnost i odlučila da jedan javni prostor u elitnom jezgru Budimpešte (Lipotvarošu) nazove – Trgom Lava Tolstoja.

Iako je zahlađenje odnosa RF i Zapada, kao i Unijine sankcije, znatno suzilo manevarski prostor, Orban i Putin maksimalno su iskoristili jednu oblast kojoj embargo iz 2014–2015. godine nije onemogućio saradnju. To je – remont i održavanje vojne tehnike koja je u mađarskim oružanim snagama (do dana-današnjeg) sovjetsko-ruskog porekla.
Ministarstvo odbrane Mađarske prošle godine u julu sklopilo je ugovor sa ruskom firmom OEM za remont četiri transportna helikoptera tipa Mi-17 (uprkos činjenici što se jedan takav posao mogao obaviti i u nekoj od EU država koje su članice NATO). Helikopteri su početkom septembra prevezeni u pogone firme „Helikopteri Rusije“ u Novosibirsku, a nakon završenog remonta (krajem maja ove godine) biće vraćeni u operativnu bazu u Solnoku.
Nakon njih, na generalni remont iz Mađarske u Novosibirsk kreću još tri transportna helikoptera Mi-17, ali i pet ratnih helikoptera sovjetske proizvodnje Mi-24.
Uprkos (iste te godine) žestokom pritisku administracije donedavnog predsednika SAD Baraka Obame, da Budimpešta formira novi nacionalni potencijal vojnih letilica iz zapadnih izvora, premijer Viktor Orban napravio je (smišljeni) zaokret. Prolongirao je odluku o kupovini američkih helikoptera za pet godina. U međuvremenu, raspisao je tender za nabavku „7 + 3“ setova radio-navigacionih uređaja za postojeće helikoptere Mi-8 i Mi-17. To ukazuje da do obnavljanja helikopterskog fonda sigurno neće doći u naredne dve godine. A nije tajna ni da je premijer Mađarske najveći zagovornik kupovine upravo novih ruskih, a ne američkih helikoptera (o kojima je, između ostalog s Vladimirom Putinom 2. februara pričao „u četiri oka“). Ali nove narudžbine zabranjene su sankcijama EU. Za sada.

Za „Pečat“ iz Temišvara Vlastimir Vujić

Podijeli priču

Komentariši

Your email address will not be published.